Anatomija savremene površine napada

Za mnoge organizacije, e-pošta je ključni deo svakodnevnog poslovanja. Nažalost, e-pošta i dalje predstavlja glavni vektor pretnji. 35% incidenata sa ransomverom tokom 2022. godine bilo je povezano sa e-poštom.⁴ Napadači sprovode napade na e-poštu više nego ikad do sada – stopa phishing napada 2022. godine povećala se za 61% u odnosu na 2021. godinu^.5

Postalo je uobičajeno da napadači sada koriste i legitimne resurse za sprovođenje phishing napada. Tako je korisnicima još teže da razlikuju prave i zlonamerne e-poruke, čime se povećava verovatnoća da promakne neka pretnja. Phishing napadi sa dozvolom predstavljaju primer tog trenda, gde zlonamerni akteri zloupotrebljavaju legitimne dobavljače usluga u oblaku kako bi prevarili korisnike da daju dozvole za pristup poverljivim podacima.

Bez sposobnosti povezivanja signala e-pošte sa većim incidentima radi vizuelizacije napada, potrebno je mnogo vremena za uočavanje zlonamernog aktera koji je ušao preko e-pošte. A do tada može biti već prekasno da se spreči nastajanje štete. Napadaču je u proseku potrebno samo 72 minuta za pristup privatnim podacima organizacije.⁶ To može dovesti do ozbiljnih gubitaka na nivou preduzeća. Procenjuje se da su troškovi usklađivanja gubitaka usled ugrožavanja poslovne e-pošte u 2021. godini iznosili 2,4 milijarde USD.⁷

U današnjem svetu koji se oslanja na tehnologiju oblaka, obezbeđenje pristupa je postalo važnije nego ikad pre. Stoga je veoma važno da budete detaljno upoznati sa identitetima u celoj organizaciji – uključujući dozvole za pristup korisničkim nalozima, identitete radnih skupova i njihove potencijalne ranjivosti  – posebno zato što su napadi sve učestaliji i kreativniji.

Procenjuje se da se 2022. godine broj napada lozinkom povećao na 921 napad svake sekunde – što predstavlja porast od 74% u odnosu na 2021.⁸ U korporaciji Microsoft zapažamo i da su zlonamerni akteri sve kreativniji u zaobilaženju višestruke potvrde identiteta (MFA), pri čemu koriste tehnike kao što su posrednički phishing napadi i zloupotreba tokena sa ciljem dobijanja pristupa podacima organizacije. Kompleti za phishing dodatno olakšavaju zlonamernim akterima krađu akreditiva. Jedinica korporacije Microsoft za digitalni kriminal uočila je da su tokom prošle godine kompleti za phishing postali složeniji, pri čemu je i ulaz mnogo lakši – naime, jedan prodavac je nudio komplete za phishing po ceni od samo 6 USD dnevno.⁹

Upravljanje površinom napada na identitet podrazumeva više od zaštite korisničkih naloga – obuhvata pristup oblaku, kao i identitetima radnih skupova. Ugroženi akreditivi mogu da posluže kao moćan alat zlonamernim akterima za izazivanje haosa u infrastrukturi u oblaku date organizacije.

S obzirom na sâm broj uređaja u današnjem hibridnom okruženju, obezbeđivanje krajnjih tačaka je postalo teže. Ono što se nije promenilo jeste to da je obezbeđivanje krajnjih tačaka, a naročito neupravljanih uređaja, od ključne važnosti za jako stanje bezbednosti budući da samo jedno ugrožavanje može da omogući zlonamernim akterima da pristupe vašoj organizaciji.

Kako su organizacije prihvatile princip „ponesi sâm svoj uređaj“, došlo je do naglog porasta u broj neupravljanih uređaja. Shodno tome, površina napada na krajnje tačke sada je veća i više izložena. Veliko preduzeće u proseku ima 3.500 povezanih uređaja koji nisu zaštićeni agentom za otkrivanje i reagovanje na krajnjim tačkama.¹¹

Neupravljani uređaji (koji predstavljaju deo prostora „IT u senci“) posebno su privlačni zlonamernim akterima, jer bezbednosnim timovima nedostaje vidljivost koja je neophodna za zaštitu. U korporaciji Microsoft otkrili smo da je verovatnoća da se korisnici zaraze za 71% veća ako koriste neupravljani uređaj.¹² Budući da se povezuju sa mrežama preduzeća, neupravljani uređaji pružaju priliku napadačima da pokreću šire napade na servere i drugu infrastrukturu.

Neupravljani serveri predstavljaju i potencijalne vektore za napade na krajnje tačke. Godine 2021, u usluzi Microsoft bezbednost uočen je napad gde je zlonamerni akter iskoristio nezakrpljeni server, kretao se kroz direktorijume i otkrio fasciklu sa lozinkama, čime je dobio pristup akreditivima naloga.

Jedan od vektora napada koji se najčešće previdi jeste IoT (Internet stvari), koji obuhvata na milijarde uređaja, kako velikih, tako i malih. Bezbednost Interneta stvari pokriva fizičke uređaje koji su povezani na mrežu i razmenjuju informacije sa njom, kao što su ruteri, štampači, kamere i drugi slični uređaji. Može da obuhvata i operativne uređaje i senzore (operativnu tehnologiju ili OT), kao što je pametna oprema na proizvodnim linijama.

Sa porastom broja IoT uređaja, raste i broj ranjivosti. Konektor internet baze podataka predviđa da će se do 2025. godine u okruženjima preduzeća i potrošača nalaziti 41 milijarda IoT uređaja.¹⁵ Budući da veliki broj organizacija ojačava rutere i mreže kako bi zlonamernim akterima otežale proboj, IoT uređaji postaju lakša i privlačnija meta. Često zapažamo da zlonamerni akteri iskorišćavaju ranjivosti kako bi IoT uređaje pretvorili u proksi servere – tako što izloženi uređaj koriste za ulaz na mrežu. Kada zlonamerni akter dobije pristup IoT uređaju, može da nadgleda mrežni saobraćaj u potrazi za drugim nezaštićenim resursima, da se kreće bočno kako bi potajno ušao u druge delove infrastrukture mete ili da vrši izviđanje sa ciljem planiranja napada na osetljivu opremu i uređaje. U jednom istraživanju, 35% osoba zaduženih za sprovođenje bezbednosti u praksi prijavilo je da je u poslednje 2 godine za širi napad na organizaciju korišćen IoT uređaj.¹⁶

Nažalost, platforma IoT organizacijama često predstavlja crnu kutiju u pogledu vidljivosti, a mnogima nedostaju odgovarajuće mere bezbednosti za IoT. 60% osoba zaduženih za sprovođenje bezbednosti u praksi navodi da IoT i OT bezbednost predstavlja jedan od najmanje bezbednih aspekata njihove IT i OT infrastrukture.¹⁷

U današnje vreme, spoljna površina napada organizacije obuhvata više oblaka, složene digitalne lance snabdevanja i ogromne ekosisteme trećih strana. Internet je sada deo mreže i, uprkos njegovoj nepojmljivoj veličini, bezbednosni timovi moraju da štite prisutnost svoje organizacije na celom internetu isto kao i sve iza zaštitnih zidova. Kako sve više organizacija usvaja princip nultog poverenja, zaštita unutrašnjih i spoljnih površina napada postao je problem širom interneta.

Globalna površina napada raste zajedno sa internetom i širi se svakog dana. U korporaciji Microsoft, primetili smo dokaze o tom rastu u mnogim vrstama pretnji, kao što su phishing napadi. 2021. godine, Jedinica korporacije Microsoft za digitalni kriminal naložila je uklanjanje više od 96.000 jedinstvenih veb adresa za phishing i 7.700 kompleta za phishing, što je dovelo do identifikacije i zatvaranja više od 2.200 zlonamernih naloga e-pošte koji su korišćeni za prikupljanje ukradenih akreditiva klijenata.²⁴

Spoljna površina napada prostire se daleko izvan granica resursa organizacije. Često obuhvata i dobavljače, partnere, neupravljanje lične uređaje zaposlenih povezane na mreže ili resurse kompanije, kao i tek pripojene organizacije. Shodno tome, veoma je važno imati u vidu spoljne veze i izloženost kako bi se smanjio rizik od potencijalnih pretnji. Izveštaj instituta Ponemon za 2020. godinu obelodanio je da se u poslednje 2 godine 53% organizacija suočilo sa curenjem podataka koje je izazvalo treće lice, a za oporavak je u proseku utrošeno 7,5 miliona USD.²⁵

Kako je infrastruktura iza kibernetičkih napada sve veća, sticanje uvida u infrastrukturu pretnji i popis resursa koji su izloženi na internetu postali su hitniji nego ikad. Saznali smo da je organizacijama često teško da razumeju razmere svoje spoljne izloženosti, što dovodi do značajnih slepih tačaka. Te slepe tačke mogu da imaju katastrofalne posledice. 2021. godine, 61% preduzeća pretrpelo je napad ransomvera koji je doveo do makar delimičnog prekida poslovnih operacija.²⁶

U korporaciji Microsoft često savetujemo klijente da prilikom procene stanja bezbednosti posmatraju organizaciju spolja ka unutra. Pored VAPT (procene ranjivosti i testiranja probojnosti), važno je da imate i dobru vidljivost spoljne površine napada da biste mogli da uočite ranjivosti širom svog okruženja i proširenog ekosistema. Da ste napadač koji pokušava da upadne, šta biste iskoristili? Da biste obezbedili spoljnu površinu napada vaše organizacije, ključno je da je razumete u potpunosti.

Kako Microsoft može da vam pomogne

Današnji pejzaž pretnji se stalno menja i organizacijama je potrebna bezbednosna strategija koja to može da isprati. Zbog sve veće složenosti i izloženosti organizacija, kao i velikog broja pretnji i lakog ulaska u ekonomiju kibernetičkog kriminala, sada je hitnije nego ikad da se zaštiti svaki šav u površini napada kao i između površina napada.

Bezbednosnim timovima su potrebne moćne informacije o pretnjama da bi se branili od današnjeg mnoštva pretnji, koje sve više napreduju. Dobre informacije o pretnjama povezuju signale sa različitih mesta, čime blagovremeno pružaju relevantan kontekst trenutnih ponašanja i trendova u vezi sa napadima, tako da bezbednosni timovi mogu uspešno da uoče ranjivosti, odrede prioritete među upozorenjima i ometaju napade. Ako i dođe do proboja, informacije o pretnjama su ključne za sprečavanje dalje štete i poboljšanje odbrane da ne bi ponovo došlo do sličnog napada. Drugim rečima, organizacije koje koriste više informacija o pretnjama biće bezbednije i uspešnije.

Microsoft ima nenadmašni uvid u razvoj pejzaža pretnji zahvaljujući svakodnevnoj analizi 65 biliona signala. Povezivanjem tih signala u realnom vremenu širom površina napada, informacije o pretnjama ugrađene u rešenja Microsoft bezbednost pružaju uvid u sve veće okruženje ransomvera i pretnji tako da možete da vidite i sprečite više napada. Pomoću naprednih AI mogućnosti, kao što je Microsoft Copilot za sigurnost, možete da imate prednost u odnosu na sve naprednije pretnje i branite svoju organizaciju brzinom mašine, čime ćete omogućiti bezbednosnom timu da pojednostavi ono što je složeno, da primeti ono što drugima promakne i da zaštiti sve.